Da li smo licemerni ako se menjamo? A ako menjamo prijatelje?

Mnogo ljudi me pitalo baš ova pitanja.

Za mene je odgovor na ova pitanja je NE, i on mi se nekako podrazumeva.

Dakle, okej je da se promeniš i da promeniš garnituru prijatelja. To je čak poželjno, a i osvežavajuće.

Kao neko ko je mnogo puta počinjao ispočetka, menjao gradove i poslove uvek mi je bilo prirodno da jedni ljudi odu, prođu a novi dođu. Rečenica ”Promenila si se” postala mi je kao dobar dan i nisu mi bila strana nova poznanstva. To se pogotovo videlo nakon mog odlaska i povratka iz Bratislave. Ja sam doživela nešto neverovatno, nesvakidašnje i prilično ludo. Bilo mi je jako teško da objasnim sve osećaje koji su se vrzmali u mojoj glavi i da predstavim godinu dana svoje avanture. Zbog te ”nemogućnosti” da objasnim svoju avanturu i zbog promene životnih prioriteta i doživljenih trenutaka ja sam se mnogo puta osećala usamljeno. Toliko toga sam videla (i zbog toga se promenila) da više jednostavno nisam imala zajednički jezik sa ljudima sa kojima sam se ranije družila.  Mnogo puta sam se pitala da li ti ljudi odlaze jer sam ja uradila nešto pogrešno. A onda sam shvatila da više nemamo o čemu da pričamo, jer ako sam nešto do sada naučila to je da čuvam svoje vreme za posebne ljude. Taj jaz među nama je rastao i neki ljudi su jednostavno otplovili svojim brodićem na neku drugu stanicu, dok sam ja nastavila bitku ka otvorenom moru…mogućnosti.

Sada zaista oko sebe imam kvalitetne ljude sa fenomenalnim mozgovima i magičnim idejama.

Normalno je da situacije sa kojima se srećemo menjaju našu ličnost.. Ono što je važno jeste da budemo iskreni prema sebi. Da si jasno damo do znanja u kom smeru želimo da idemo, kome želimo da ”damo” svoje vreme, ko nam od naših prijatelja ”služi” na našem putovanju, a ko nas sabotira. Ko izvlači najbolje od nas i ko nas inspiriše, a ko nas posmatra kao korpu za otpatke?

Za sebe mogu reći da se i dalje menjam, i verovatno nikad neću prestati. Ne zato što nisam zadovoljna sobom nego jer smatram da uvek postoji nešto novo što mogu da naučim. A kako se ja menjam i moje ambicije, želje i osobine tako se menja i moja okolina. Ranije sam se plašila neizvesnosti i novih momenata koje mi život sprema, a sad idem tamo gde me vetar nosi i slušam ga.

Lako je reći nemoj se bojati promene, ali zaista je tako da uvek kada nekog pustiš neko novi će da dođe 🙂